Рефрен није био ланац

Годишња продаја у 2019. години достигла је 12.000.000 динара, а оперативни профит 2.400.000 динара. Нина је проширила испуњење, Ива је обучила другог инжењера, а Вук је почео да претвара повратне информације купаца у производе уместо одбрамбених објашњења. Директна рута учинила је путовање и упознавање практичнијим, али ниједан авион за њега није пренео завршен посао преко океана. Гостујући музичари, узорци, поправке и поновљене наруџбине пацијената су то учинили. Држао је први запечаћени датум у старом коферу у радионици, не као доказ генијалности, већ као подсетник да је знати када треба почети само први задатак.

Када је уговор о извођењу радова 2020. године, њихови клијенти су променили оно што им је било потребно. Вук је избегао велику експанзију само за турнеје, али то није избрисало отказане поруџбине или забринуте пријатеље. Они су се концентрисали на постојеће производе који се могу поправити, кућно снимање и мање серије, а не на коцкање на тријумфални повратак следећег месеца. Ива наставила инжењеринг; Сара је узимала различите музичке радове тамо где је било доступно. Вук је научио да чује њену исцрпљеност не нудећи пословно решење за сваку личну реченицу. Понекад је желела да слуша. Његова стварна професија је, очигледно, и даље захтевала праксу.

Маја се вратила са новим контролним распоредом и позивом на вечеру која је била непогрешиво лична. Вук је објаснио везе које је изабрао и слободу коју су они укључивали, не представљајући аранжман као нешто што свака софистицирана жена треба да жели. Маја је желела конвенционално ексклузивно партнерство. Одбила је романтичну могућност и завршила рад на дизајну према договореним условима. Био је разочаран. Такође му се превише допала да би сугерисао да је њена граница била неуспех маште. Касније му је рекла да цени што јој је дозвољено да остане занимљива након што је рекла не.

Сара је прихватила дуг задатак који ју је одсуствовао већину године. Вуку је удаљеност теже него што је очекивао. Рекао је да поштује њену слободу док је приватно замишљао да ће је она искористити на начин који му одговара. Када се пожалио да је увек други на послу, она га је подсетила да се дивио управо каријери коју је сада третирао као ривала. Разговор је заболео. Извинио се након што је размислио, а не одмах понудио слађу верзију истог захтева. Планирали су посете које су се уклапале у оба живота и оставиле простор за разочарење, а да то не претворе у дуг.

Ива је желела и време које се не врти око његове клупе или његовог кревета. Узела је посебан одмор са пријатељима и касније му је испричала о другој особи коју је виђала. Једнака слобода коју су договорили одједном је постала стварна. Вук је осетио љубомору, признао је не тражећи од ње да прекине везу и открио да се уверавање не може тражити као замена. Разговарали су, прилагођавали начин комуникације и бирали једни друге. Аранжман је опстао јер је могао поштено да се промени, а не зато што се неко одрекао права на одлазак.

Јелена га је упознала са партнерком са којом је градила ексклузивни живот какав је желела. Пожелео им је добро, довољно искрено да се она осмехнула са видним олакшањем. Анина продавница плоча била је домаћин нове демонстрације, а њен партнер је помогао да се померају столице. Мила је послала фотографије са свог међународног пројекта и поруку у којој се руга његовом последњем портрету производа. Вера је предложила још једно лиценцно издање, али је одбила Вукову омиљену боју. Дина је наручила техничке послове и одбила његов предлог да прихвати мањи хонорар јер су стари пријатељи. Њихова стална независност учинила је посао бољим, а његов его мање удобним.

Олга је помогла у развоју аранжмана за поправку који је омогућио купцима да задрже корисну опрему уместо да је замењују непотребно. Тео се вратио на дуги подкаст разговор и питао да ли је успех излечио његову навику да прича о будућим уређајима које није поседовао. Рекао је да је сада себи наплаћивао порез на глупост кад год би то урадио. Шала је кружила даље од њихове прве углађене рекламе. Људи су волели творца који је могао да призна грешку и да ипак објасни звук. Вук је више волео ту репутацију него што би га заменили за чаробњака чија би следећа јавна грешка уништила трик.

До 2025. приход је достигао 150.000.000 динара, а оперативни профит 30.000.000 динара. Фирма је остала у власништву Вука седамдесет одсто, Иве двадесет и Нине десет. Није било спектакуларне продаје у којој је аутсајдер купио године рада свих осталих за број који нико није могао да објасни. Правили су производе, плаћали људе и изградили довољно резерви да одбију лоше наруџбине. Нина је узела дуг одмор не бринући да ће посао нестати у њеном одсуству. Вук је то сматрао једним од њихових најлепших остварења, иако га је тешко фотографисати и бескорисно као драмски слоган.