Погрешан случај у Квинсу

До 2018. предузеће би могло да финансира скромно демонстрационо путовање у иностранство, а не да позајми за имагинарну извозну империју. Сара је помагала у организовању упознавања, а не гарантована поруџбина. Ива је остала у Београду са продукцијом; Нина је планирала узорке и праћење. Вук је одлетео у Њујорк са актуелним демонстрационим комплетом и углађеном презентацијом делимично заснованом на прегледу производа којег се сећао из каснијих година. Преглед је учинио да произвођач изгледа без напора. Желео је тај осећај довољно да превиди колико посла може да сакрије монтирани видео.

Проблеми су почели када је заједнички аранжман за локални превоз послао његову главну кутију опреме на погрешну адресу. Није то био скандал авио-компаније или злокобна завера, већ само грешка приватног возача и ланац несхваћених порука. Док је Вук схватио где би то могло бити, његова прва демонстрација била је неколико сати удаљена. Замишљао је да цео тај подухват постане прича коју ће људи у Београду причати одмахујући главом. Сара га је натерала да седне и наброји шта још има. Међу одговорима је био рани модел који је локални музичар задржао из њихове прве серије узорака.

Позајмљеној јединици недостајало је неколико каснијих усавршавања. Такође је звучало добро. Вук је ипак покушао да изведе углађену демонстрацију у својој глави, помињући особину која је припадала другачијем, каснијем дизајну који није изградио. Купац по имену Дан замолио га је да га покаже. Тишина је испунила собу. Сарин израз лица се променио од охрабрења до упозорења. Вук је могао или да измисли другу реченицу или да призна шта се догодило. Рекао је да је припремио погрешне демонстрације и да јединица испред њих није урадила оно што је он малопре описао.

Дан је почео да пакује своју свеску. Вук је тражио пет минута, без обећања да ће тих пет минута нешто променити. Питао је стварног играча шта је тешко у вези са тренутном опремом. Одговор се односио на корисну промену звука у одређеном тренутку, а не на импресиван мени имагинарних карактеристика. Вук је позвао Иву, ставио телефон да чује и пустио је да боље пита. Сара је свирала једноставан ритам док је гитариста испробао старију јединицу у другом делу поставке. Проблем је постао чујан, а затим управљив.

Није било чудесног кола изграђеног од кашике за сат времена. Био је ту користан оригинални уређај, компетентан играч и двоје људи који су пажљиво слушали. Вук је прилагодио оно што је јединица већ дозвољавала и престао да се претвара да може да покаже будућност коју је само посматрао. Дан је поново отворио своју свеску. Тражио је инсценирано суђење, а не ексклузивни споразум. Сара се нацерила иза бубњева, а од олакшања је Вук замало заборавио име свог производа. Говорио је полако. Овог пута свака реченица описује нешто присутно у просторији.

Опоравак погрешно усмереног случаја трајао је још један дан. Замена оштећених узорака и упијање отпадних препарата коштали су компанију 300.000 динара, чиме је развојна резерва од 1.200.000 динара смањена на 900.000 динара. Нина је била бесна због забуне која се могла спречити, а Вук је није тражио да путовање назове тријумфом јер је један сусрет преживео. Први извозни налог је књижен у вредности од 1.800.000 динара према 1.100.000 динара директних трошкова, а 700.000 динара је остало пре режијских трошкова. Постепени депозит је помогао производњи; пуна наруџбина није била новац већ зарађен у ноћи када су се руковали.

Сара га је извела у шетњу после последњег састанка. Признао је да је желео да она види како успева без незграпних делова. Зауставила се поред њега и рекла да му је због незграпних делова лакше веровати. Пољубио ју је, а затим јој рекао да воли и Иву. Сара је рекла да је погодила, али погађање није заменило да свима каже шта се нуди. У Београду су он и Ива разговарали не третирајући Сару као хипотетичку непријатност. Ива је желела поштење, слободу и љубав. Није желела тајно такмичење чија је награда била мушка дозвола.

Три одрасле особе упознале су се током Сарине следеће посете. Изабрали су отворено неексклузивне односе између Вука и сваке жене, са истом слободом да се сви виде са другим људима и без обећања заједничког домаћинства. Нико није добио посао, удео или финансијску подршку за пристанак. Ивиних двадесет посто је остало њено без обзира на романсу; Сарин рад је остао самосталан. Било је то мање напорно од фантазије о две жене које су бескрајно задовољне. Било је више задовољавајуће јер је свако могао рећи не. Вук је 2018. започео прво уређење везе у свом животу које је могао да опише не изостављајући неугодне људе.