Звук који је могао да приушти
У периоду од 2021. до 2026. године компанија је пријавила укупне расподеле од 60.000.000 динара након задржавања новца за пословање и раст. Вукових седамдесет одсто донело је 42.000.000 динара бруто. Резервисао је 9.000.000 динара за обавезе и неизвесност, потрошио 8.000.000 динара на адаптацију постојеће породичне куће за удобност своје мајке и платио 5.000.000 динара за лични комби за путовања. 20.000.000 динара остало је ликвидно, уз његове акције. И даље је живео тамо где му је то одговарало радије него да је куповао огроман стан само да би убедио старе познанике да је постао успешан.
Његова мајка је прегледала комби и питала зашто је богат човек купио нешто довољно велико да спава поред појачала. Вук је рекао да га је управо зато и купио. Одмахнула је главом, а затим помогла да изабере завесе које ће га спречити да личи на депо пакета. Породично-кућни посао олакшао јој је свакодневни живот без претварања да је купио потпуно нову некретнину. Њено највеће задовољство је било што је могао да посети, а да не гледа на сат, за следећу поправку коју је мрзео. Рекла му је да је капут коначно угледан. Био је то исти скромни капут, правилно поправљен.
Користио је комби за кратку регионалну демонстрациону турнеју, сам плаћајући личне трошкове пута уместо да прикрива одмор као новац који му је компанија дуговала. Ива се придружила једном делу, а Сара другом када је њен распоред дозвољавао. Нису живели као путујуће домаћинство које ствара трајну хармонију за фотографије. Свака жена је бирала своје време, а неке вечери је јео сам уз књигу и веома скупу количину ћутања. Открио је да може и да ужива у томе. Жеља је била пријатнија када није морала да доказује да нико никада није изашао из собе.
Током Ивине посете, она му је повезала очи и одсвирала два звука, понављајући њихов први тест. Овај пут је исправно одабрао, а онда се претварао да је намерно како би она остала близу. Ухватила га је насмејаног и скинула повез са очију. „Још увек непоуздана опрема“, рекла је. Привукао ју је у загрљај, а њен пољубац у одговору учинио је поподневни распоред накратко ирелевантним. Касније су се вратили на демонстрације јер су други људи дошли да чују рад. Наклоност није захтевала да остатак света престане да функционише, што је био један од разлога зашто је трајала.
Сара га је упознала после наступа у другом граду. Изгледала је уморно и лепо у широкој тамној кошуљи, са задовољним изразом лица некога ко је урадио посао који је желела. Ходали су полако, а не журили ка пажљиво испланираној романтичној вечери. Причала му је о ритму који није могла да престане да чује; причао јој је о завесама своје мајке. У комбију му је додирнула лице и рекла да јој се свиђа човек који је коначно научио да обичне приче вреде испричати. Пољубио ју је, а остатак ноћи оставио приватно.
Вративши се у Београд, Нина је ставила стару запечаћену кутију за педале на његов сто. Пронашла га је док је чистила полицу за нови производ. Састанак унутра је започео његову другу прилику, али новине нису осмислиле коло, спаковале поруџбину или га научиле како да се извини. Вук га је ставио поред прве фотографије производа, где је држао кабл као ружу и изгледао као да га је неко управо оптужио за поезију. Дуго се смејао. Посао је израстао од тог смешног почетка. Што је још изненађујуће, живот је нарастао око тога.
Млади техничар га је питао како да зна када је идеја вредна покушаја. Вук је могао да опише будућност коју је једини памтио. Уместо тога, пустио је техничара да игра кроз прототип и питао који проблем је решио. Одговор је био конкретан, помало незгодан и обећавајући. Радили су на томе сат времена. Када се звук коначно променио на користан начин на који су желели, Вук је осетио исто оштро задовољство које је некада заменио за ствар коју би успех заменио. Новац му је дао више шанси да то осети, а не разлог да престане да слуша.
Те вечери је угасио лампу на клупи и нашао поруке од Иве и Саре, свака са другачијим планом и ниједна се није претварала да је иста жена. Одговорио је искрено, без обећања које би могао да испуни само ако се неко други смањи. Напољу је Београд био бучан на познати неуредан начин који је својевремено кривио за своју несрећу. Сада је имао богатство, користан рад, слободно понуђену љубав и право да одбије још један безнадежан посао. Слушао је тренутак пре него што је покренуо комби. Испод све буке, његов сопствени живот је коначно пронашао поруку коју је желео да држи.