Датум унутар педале

Вук је 2026. поправио педалу за дисторзију чији је власник платио више за окречено кућиште него што је Вук зарадио за недељу дана. Једном је желео да изгради своју. Уместо тога, провео је десет година објашњавајући зашто је још једно наређење, још једно упознавање или још једно путовање стигло у погрешно време. Музичар на турнеји послао му је фотографију из Њујорка, где је мали произвођач демонстрирао нешто невероватно слично идеји коју је напустио. Вук је спустио телефон лицем надоле и притегао шраф док се прорез не скине. Постао је стручњак за туђу буку.

Пробудио се 14. јануара 2016. са клупом за лемљење испред себе и телом које још није научило да боли свако јутро. Са тридесет и једном имао је 100.000 динара уштеђевине, корисни алат и власника радње који му је и даље плаћао углавном за опрему за спасавање коју нико није поштовао. Три пута је проверио датум. Затим је написао 23. ЈУН 2016. на папиру, запечатио га у празну кутију за педале за ефекте и дао Иви. Питала је да ли је ово његов најновији покушај савремене уметности. „Задржите га док авио-компанија не објави датум поласка из Њујорка.

Сама рута је већ била предложена. Вук се сећао тачног дана инаугурације јер се у његовом првом животу то поклопило са позивом гостујућег бубњара који му је било непријатно да прихвати. Није имао ни готов производ ни самопоуздање да га покаже. Овог пута не би погрешио нови лет за бесплатну карту за успех. То је био пут до људи и људи су га могли одбити. Али могао би бити спреман. 18. фебруара најава продаје карата названа је 23. јун. Ива је отворила кофер, погледала цедуљу и питала га шта је још крио у кутијама.

Није јој понудио пророчанство. Понудио јој је посао. Разумела је звук боље од њега када је коло престало да се понаша као његов цртеж. Нина је могла да организује делове, купце и испоруке без губљења ни стрпљења ни пакета. Договорили су седамдесет посто за Вука, двадесет за Иву и десет за Нину, комбинујући његову уштеђевину и радионичку базу са својим сталним техничким и комерцијалним радом. Њихов први производ је био једноставан, оригиналан и поправљив. Није поседовао тајну сваког каснијег уређаја само зато што се сећао да се дивио његовој фотографији.

Ива га је натерала да идентификује два звука са повезом преко очију током тестирања. Са апсурдним самопоуздањем погодио је и одабрао заобиђени сигнал. Смејала се док није скинуо повез са очију и протестовала да је њен тон гласа ометао експеримент. После првог убедљивог прототипа, она га је пољубила поред клупе. Изненађење га је натерало да сруши празан послужавник са деловима. "Обећавајући звук", рекла је. “Можда превише хигх енд.” Хтео је да је поново пољуби, и то је урадио. Након тога су јасно говорили: привлачност је добродошла, власништво у послу је било стварно, а ни једно ни друго није обећавало ексклузивност.

Ана им је дозволила да демонстрирају производ након што је њена продавница плоча затворена. Када је последњи посетилац отишао, ставила је спору плочу и узела Вукову руку између полица. Лоше је плесао, што је она као да је сматрала аргументом да се приближи. Првих пет јединица продато је по цени од 12.000 динара и остварило је 60.000 динара прихода у односу на 35.000 динара директних трошкова. Добит од 25.000 динара подигла је његов расположиви новац на 125.000 динара. Прославио је са партнерима уместо да купи херојско појачало које још није могао да приушти.

Мила је фотографисала кутије и натерала га да држи кабл као ружу. Када је изгледао прикладно смешно, она се сликала и тражила састанак без реквизита. Он је прихватио. Нина му је поправила крагну за мање срамотан портрет производа, а затим га позвала на слављеничко пиће. Уживао је у њиховом лаганом флертовању, али Нина је више волела чврсту пословну улогу него нејасну канцеларијску романсу. Рекла му је то пре него што је било ко могао да се збуни. Открио је да би слушање жене која дефинише шта жели могло бити привлачно чак и када му одговор није ласкао.

Још 20 јединица продато је за 300.000 динара према трошковима од 210.000 динара, додајући 90.000 динара и узимајући расположиви новац на 215.000 динара пре реинвестирања. Вук је гледао како нови лет одлази из Београда 23. јуна са готовим производом на клупи. Није био на броду, а није ни морао да буде. Директан пут је сада био стваран; његово прво представљање купаца било је договорено за касније. У свом старом животу стајао је поред историје осећајући да је прилика одлетела. Овог пута му је нешто остало у рукама након што је авион нестао.